Фото-монографија у рукопису „Књажевац у слици и речи од 1833. до 1988.“, аутора и коаутора Миливоја и Милисава Бошковића, представља резултат њиховог готово двадесетогодишњег истраживачког рада, настао у сарадњи са бројним стручњацима из Књажевца и Србије. Фото-монографија, кроз фотографије праћене документима и неопходним текстуалним објашњењима, приказује историјску политичку, културну и социјално-економску прошлост града кроз сто педесет и пет година.
Према допису који потписују „Миле и Миша Бошковић“[1], од марта 1989. године упућеном Комисији општинског комитета СКЈ за рад на историји радничког и комунистичког покрета Књажевац, аутори наводе да је дуга и богата прошлост града обрађена хронолошки у седам поглавља, и то: Књажевац од 1833. до 1918.; Књажевац између два светска рата (1918-1941); НОР и борба у окупираном граду (1941-1944); Књажевац од 1945. до 1988. године; Привреда града од 1918. до 1988.; И они су били Књажевчани; Шетња улицама града од 1918. до 1988. У овом допису, аутори истичу значај фото-монографије као драгоценог информатора о прошлости и развоју града, од занатско-трговачке паланке до савременог индустријског града који је, према ауторима: „Четири пута већи и лепши него икада пре“.
Миливоје Бошковић у Предговору[2] рукописа фото-монографије „Књажевац у слици и речи, 1833-1988.“ [3] пише: „…Намера је ове публикације да да приказ свих важнијих историјских, политичких, културних, привредних, социјалних и војних збивања на територији града, и то од 1833. када је град ослобођен од Турака и када је имао 869 становника, па све до данас, 1988. када има 17.000 становника.“ У истом тексту наводи да „основ публикације чини око 1600 фотографија као главно изражајно средство, а документа и текст уз њих служе само за њихово боље схватање и разумевање“. Овде објашњава да је пратећи текст није лични коментар већ да је заснован на документацији, те тако представља „верног сведока, како минулог тако и садашњег живљења града у свом областима…“.
Аутор објашњава да је материјал организован хронолошки, али да се на одређеним местима морало одступити од овог устројства, и да су поједине целине организоване тематски. За свако поглавље, кроз уводне текстове дати су кратки прегледи ширих друштвено-политичких прилика. Миливоје Бошковић у тексту Предговора истиче да је значај ове публикације и у томе да укаже да су у тренутку када је писана још увек постојали недовољно истражени културно-историјски споменици који су остали заборављени или препуштени стихијском пропадању, те је последњи тренутак да се као такви проуче и ставе под заштиту државе.
Занимљиво је да Миливоје Бошковић у Предговору наводи осам поглавља, што је за поглавље више у односу на поглавља наведена у поменутом Допису Комисији. Ново поглавље фото-монографије посвећено је ликовним ствараоцима „којима су мотиви из Књажевца послужили као инспирација“. Због тога ће посебно место на изложби заузимати управо дела ових уметника.
На крају Предговора аутор се за пружање помоћи у прикупљању материјал захваљује брату Милисаву Бошковићу: „…посебно истичем да поглавље „Од 1918. до 1941.“, као и поглавље „Шетња улицама града од 1918. до 1988.“ уопште не бих могао обрадити да он није својим фотоапаратом овековечио многе моменте из тог периода, Завичајном музеју Књажевац, а посебно етнологу Душици Живковић и фотографу Славиши[4] Милутиновићу, „Књажевачким новинама“, а посебно фоторепортеру Миодрагу Радојевићу; свештенику Спаси Павловићу[5]; академском сликару Драгољубу Сандићу; Матичној библиотеци „Његош“[6] , а посебно директору библиотеке Браниславу Стојадиновићу[7]; директору Дома културе Љубиши Зарићу[8]; Народној библиотеци Србије; Штабу ТО СО Књажевац; предузећу „Индустросировина“, као и многим другим предузећима и установама из Књажевца, као и својим суграђанима, који су ми помогли у прикупљању материјала“.
Међу наведеном пратећом документацијом налазе се и две рецензије чији су аутори Књажевчани др Драгољуб Петровић[9] и Драгојло Милић. Поред рецензија ту се налази и прилог о три чланка[10] објављена у дневном листу „Политика“. Први чланак под називом „Истина о прстену наредника Луке“ од недеље 26.08.1990. године бави се односом Филипа Ферарија, племића филателисте и Луке Стефановића, прозваног Ферари. Други чланак „Подсећање на 14. пешадијски пук“ од недеље 14.10.1990. године указује на доприносе књажевачког пука у току Првог светског рата, док се трећи, под називом „Благо књажевачке цркве“ бави Јеванђељем, сребрним крстом и иконама које се чувају у ризници књажевачке цркве. Сва три текста потписује аутор фото-монографије Миливоје Бошковић, са Новим Садом као местом боравка.
Уз грађу је приложен и детаљно разрађен садржај фото-монографије. Према датом садржају фото-монографија има укупно 725 страна. Први део који обухвата период од 1833. до 1918. има 150 страна и десет тематских целина које се баве историјом града од ослобођења Гургусовца од Турака до краја Првог светског рата. Други део, који хронолошки обухвата период од 1918. до 1941. године има 160 страна и шест целина. Трећи део обухвата период Другог светског рата од 1941. до 1944. године и 90 страна текста подељеног у четири целине. Четврти део посвећен је периоду од 1944. до 1988. и подељен је у десет тематски одређених целина на укупно 153 стране. Пето поглавље бави се привредом Књажевца од 1918. до 1941. и од 1945. до 1988. године и има 73 стране. Шесто поглавље посвећено је дванаесторици знаменитих Књажевчана и обухвата непуних дванаест страна. „Књажевац у делима ликовних уметника“ назив је седмог поглавља које представља четрнаест дела, тј. аутора инспирисаних Књажевцом на шеснаест страна. Последње, осмо поглавље носи поетски назив „Шетња улицама града од 1918. до 1988.“ и састоји се од осам целина. Ово поглавље богато је фотографијама, приказује план града из 1988. и авио снимак из 1933. године. У овом делу сарадник, тј. аутор пропратних текстова о „бондручарама“ и „моравкама“ је етнолог Душица Живковић. Према садржају, на последње три стране фото-монографије, налази се списак скраћеница (стр. 725) и списак коришћене литературе (стр. 726-727).
Грађа за фото-монографију предата је, како је забележено поменутим Уговором, Завичајном музеју Књажевац на чување и ради штампања приређеног издања фото-монографије. Овом приликом, поводом Дана општине Књажевац, као најаву штампаног издања фото-монографије приређујемо виртуелну изложбу посвећену нашој вароши, а на основу рукописа Миливоја Бошковића и на основу фотографија Милисава Бошковића фото-монографије „Књажевац у слици и речи“.
Ауторка пројекта
Милена Милошевић Мицић
музејска саветница историчарка уметности
[1] Пратећа документација уз рукописну грађу фото-монографије: Допис Комисији општинског комитета СКЈ за рад на историји радничког и комунистичког покрета Књажевац, аутора Миливоја и Милисава Бошковића. Документација Завичајног музеја Књажевац;
[2] Пратећа документација уз рукописну грађу фото-монографије: Предговор Милисава Бошковића, Документација Завичајног музеја Књажевац;
[3] На основу Уговора између СО Књажевац и Јеле Каћански, ћерке Миливоја Бошковића од 08.09. 1999. године, рукопис је по Записнику преузет из Матичне библиотеке „Његош“ у Књажевцу и предат Завичајном музеју Књажевац ради реализације пројекта „Фото-монографија Књажевца“ (прим. прир.);
[4] Славиша Милутиновић је заправо фотограф Завичајног музеја Књажевац Саша Милутиновић Летећи (прим. прир.);
[5] Протојереј Спаса Павловић (1950-2017), од 1971. године био је парох књажевачки (прим. прир.);
[6] Од 1996. године носи назив Народна библиотека „Његош“ у Књажевцу (прим. прир.)
[7] Бранислав Стојадиновић (1945-2002) био је управник библиотеке од 1981. до 2002. године (прим. прир.);
[8] Љубиша Зарић био је управник Дома културе у Књажевцу од његовог оснивања 1981. до одласка у пензију 2001.
[9] др Драгољуб Петровић био је професор Београдског универзитетског, историчара и правника по струци, некадашњи ученик Књажевачке гимназије;
[10] Аутор је овај документ назвао „Прилог 2“ – Из фото-монографије објављени чланци у „Политици“, Документација Завичајног музеја Књажевац (прим. прир.);