01

Гургусовац

се први пут помиње у турским пописима из 1454/55 године, као село са десетак кућа. Крајем 18. века Гургусовац је описан као место са 120 хришћанских и 46 турских кућа, две џамије, две кафане и два хана, дрвеним мостом у центру вароши на Сврљишком Тимоку и са турским насељем на узвишици на којој се налазило и мање војно утврђење са шанцем. Био је познат и као Тимочка паланка. Од 1807. године у неколико наврата ослобађан је од Турака и припајан Карађорђевој Србији.

06

1835. године отворена је у Гургусовцу прва државна основна школа која се налазила у данашњој Карађорђевој улици.

07

На иницијативу и уз финансијску помоћ кнеза Милоша изграђена је црква у Гургусовцу 1835. године. Црква се налази на узвишењу у центру града, на левој обали Сврљишког Тимока. Подигнута је као једнобродна црква са полукружном апсидом на истоку и полукружним бочним певницама. Кнез Милош је цркви даривао Јеванђеље са посветом, звона и др. О времену и начину зидања, сведочи натпис у камену изнад улаза у цркву. У току ратова 1876-1878. претрпела је страшна разарања и тада је страдао стари иконостас са иконама које су рад Георгија Бакаловића.

Звона цркве Св. Ђорђа

Звоник цркве Св. Ђорђа

Данас црква има барокни звоник са сатом и иконостас за који је иконе радио сликар Никола Марковић око 1880. године. На своду цркве насликане су представе српских владара светитеља, међу којима је и кнез Михаило Обреновић.

Разгледница са фотографијом цркве Св. Ђорђа

08

Кнез Милош је 1835. године поклонио књажевачкој цркви Јеванђеље штампано у Русији 1805. године, а поводом завршетка изградње. У књизи је записана посвета кнеза: „Свето Евангелије ово благоверни и државни целе Србије господар и књаз Милош Теодоровић Обреновић приложи за спомен светому храму гургусовачком.“ Ово је један од настаријих књига у Књажевцу, а чува се у књажевачкој цркви. Јеванђеље су у рату 1876. однели Турци и продали у Ћустендилу. Јеванђеље је враћено у Књажевац захваљујући митрополиту Илариону који је наложио да се врати у цркву. У Књажевац га је донео Илија Јеремић, трговац, командант батаљона Књажевачке војске.

09

1836. године отворена је прва болница Гургусовцу. Ова болница била је прва у Тимочкој крајини, једна од првих у Србији. Била је смештена у хану на крају града и превасходно је служила за лечење „вренгавих“, тј. оболелих од сифилиса. Лечење у овој болници вршио је травар Гојко Марковић из Добриње. 1839. године Гургусовац добија првог окружног лекара – физикуса. То је др Ђорђе Новаковић, хирург пољског порекла.

потпис др Ђорђа Новаковића

10

1841. формирана је прва поштанска станица, а налазила у згради Окружног начелства. Прве поштанске двоколице превозиле су пошту и путнике до Београда за 52 сата. Пошту су развозили татари-поштоноше на коњима, део татарско-гласничке службе за везу.

Поштанска нота издата пошти гургусовачкој 1838.

11

1850. године штампано је прво књижевно дело настало у Књажевцу. Реч је о делу „Србски венац“ збирци прича, песама, басни, пословица и загонетки, народних умотворина које је записао и приредио Тодор Влајић, један од првих учитеља у Гургусовцу.

насловна страна Србског венца Тодора Влајића

12

1851. на иницијативу родитеља Гургусовац је добио први женску приватну школу која је радила у приватној кући. Имала је 26 ученица, а учитељица је била Катарина Стојановић. 1856. Књажевац добија женску државну школу. Школу је похађало 40 ученица, а учитељица је била Ана Петровић.

фотографија места на којем се налазила прва приватна женска школа у Књажевцу

13

1851. почела је са радом прва цивилна болница у вароши. Болница је имала 50 болничких кревета и стан за лекара. Сматра се да први управник болнице био Немац Вилхелм Рибула. Од 1858. управник болнице био је Словак аустријског порекла др Карло Кико , аутор прве историје књажевачког краја Топографско-описанија Окружја књажевачког.  Одломци његових извештаја  раду објављивани су у Српским новинама од 1862. до 1863. године.

Заклетва др Карла Кика као физикуса гургусовачког из 1858. године

14

1852. гургусовачке занатлије организују се у еснафе. У оквиру осам еснафа: терзијско-абаџијског, ћурчијско-бојаџијског, папуџијско-мумџијског, туфегџијско-казанџијског, грнчарско-мутавџијског, качарског, качарског, дунђерског ског, механџијског ради 352 занатлија

Симболи заната

Печати еснафа књажевачких

15

1859. године, по повратку у Србију кнез Милош Обреновић посетио је Гургусовац. Том приликом посетио је гроб свог саборца и војводе из Другог српског устанка Јована Мићића који је као политички заточеник страдао у Гургусовачкој кули. Након тога је издао наредбу да се кула спали и до темеља уништи. Што је и учињено 17. јануара 1859. године. Кнезу Милошу у част житељи Гургусовца донели су одлуку да се назив вароши промени и од тада носи назив Књажевац .

Макета Гургусовачке куле у пламену, фотомонтажа

Портрет кнеза Милоша, Павле Чортановић, 1890. уље на платну, 68х56, власништво Музеја Крајине у Неготину

16

Изградња прве касарне у Књажевцу започета је 1859. године у време друге владавине кнеза Милоша, на захтев и добровољним прилозима грађана. Проширена је за потребе гарнизона 1888. године. У овој касарни ће бити касније бити смештен 14. пешадијски батаљон, односно пук. Феликс Каниц наводи да је касарна подигнута на месту римског „Голупца“. Између два светска ратаносила је назив „Касарна Престолонаследника Петра“, од 1945. до 1998. „Митар Бакић“, а од 1998. „Књаз Милош“. На простору Гургусовачке куле, првог војног утврђења у Књажевцу изграђена је око 1880. године још једна касарна са два, тј. четири павиљона за потребе Штаба Друге дивизије и пратећих батерија. Коришћена је као војни објекат све до 1959. године.

Разгледница – фотографија касарне у Књажевцу

Војне бараке у Књажевцу од 1877-1878

17

Стеван Мачај (1823-1889)

племић пореклом из Будима, био је доктор медицине, истраживач, колекционар-нумизматичар, преводилац. Радио је као лекар и управник болнице у Књажевцу од 1859. до 1871. године. Заслужан је за унапређење здравственог система и лечења у Књажевцу. Аутор је бројних стручних радова из области историје, географије, геологије, археологије и др. Написао је Грађу за топографију округа Књажевачког објављену у Гласнику Српског ученог друштва 1866.

фотографија Стевана Мачаја

Насловна страна „Грађа за топографију са картом округа књажевачког“

18

1860. основано је прво читалиште у вароши, као јавна културна институција. Рад читалишта финансирао се од прилога грађана. Имало је 60 уписаних чланова. Било је претплаћено на Српске новине. Због недостатка средстава престало је са радом. Обнављано је 1871. и 1880. године, након страдања у Првом српско-турском рату 1876. године. Угашено 1888. године а фонд читалишта преузима Књажевачка омладина. У вароши су постојале и читаонице при школама, Соколском друштву, Официрском дому и др. Из читалишта ће се након Другог светског рата развити библиотека .

Кафана Порт Артур у Књажевцу, Раде Ристић, акварел, 45×70

19

1863. и 1872.  године чувени научник, лекар, ботаничар, професор Лицеја и први председник Српске краљевске академије Јосиф Панчић, посетио је књажевачки крај са групом лицејаца о чему сведочи и публикација Пут лицејских питомаца по Србији 1863. године .

Слика фосила

Јосиф Панчић

20

Феликс Каниц (1829-1904)

био је мађарски истраживач, историчар уметности, археолог и етнолог, путописац. Заинтересован за историју, културу и традицију балканских народа посетио је и књажевачки крај у неколико наврата. 1864. године заједно са др Мачајем обилазио је књажевачки крај. Проучавао је археолошке локалитете на Бараници, и Timacum Minus у селу Равна, средњовековне цркве у Доњој и Горњој Каменици. Аутор је више научних студијa и дела у којима обрађује и књажевачки крај Србија – историјско-етнографске студије (1859-1868), Римске студије у Србији (1892), Србија, земља и становништво од римског доба до краја 19. века (1904).

Бараница код Књажевца, Љубомир Вернер, прва половина 20. века, уље на платну, 46х69

Феликс Каниц

21

1871. године основана је Гимназија у Књажевцу као двогодишња реалка. У зависности од образовних политика државе дужина школовања у Гимназији се мењала као и својина, која је била државна или приватна. Гимназија је радила у неколико објеката у граду све до 1923. године када је усељена у наменски зидану школску зграду у којој је данас основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“. 1952. године Гимназија је пресељена у зграду у којој се данас налази и добија назив Виша мешовита гимназија.

Фотографија Гиманзије из 20-их година 20. века

22

1876. Формиран је Књажевачки војни округ. Први командант био је потпуковник Јован Мишковић (1844-1908), касније генерал и министар војни, историчар и писац, научник, академик и председник Српске краљевске академије од 1900-1904. Мишковић је аутор многих радова из области историје ратова, војне стратегије, географије и културног наслеђа. Написао је научни рад под називом „Књажевачки округ“ који је објављен у Гласнику српског ученог друштва 1881. и текст о старинама књажевачког краја, објављен у Старинару Српског археолошког друштва .

Јован Мишковић

Карта књажевачког краја Јован Мишковић, 56,5×46,5

23

1876. године формиран је 14. пешадијски батаљон из кога ће 1885. постати 14. пешадијски пук.

24

Српско-турски ратови

вођени су у периоду од 1876. до 1878. године. Србија је, иако неспремна, објавила рат Турској 1876. године у циљу потпуног ослобођења од турске власти и остваривања идеје уједињења и живота српског народа у једној земљи. Уместо тога, раније ослобођене територије поново су окупиране и потпуно опустошене, попут Књажевца који је представљао важну стратешку тачку у рату, а  у којем су готово сви објекти до темеља срушени и спаљени. Ратни сукоби трајали су до 1878. године. По завршетку рата Србији су припала још четири ослобођена округа: нишки, пиротски, врањски и топлички. Област Буџака припојена је Србији и књажевачкој територији. У овом рату настале су прве фотографије Књажевца. Снимио их је руски ратни фотограф Громан.

Турска војска пали и пљачка Књажевац, Илустроване лондонске новине, 9. август 1876.

25

Иван В. Громан

био је руски, незванични фотограф и трговац фотографијама. О њему нема довољно података и нису познати тачни разлози његовог боравка у Србији у време Првог српско-турског рата 1876. Као плодан и надарен фотограф, створио је јединствену колекцију фотографија међу којима су и прве познате фотографије Књажевца.

Фотографија опустошеног Књажевца руског војног фотографа Ивана Громана

Фотографија опустошеног Књажевца руског војног фотографа Ивана Громана

Фотографија опустошеног Књажевца руског војног фотографа Ивана Громана

Фотографија опустошеног Књажевца руског војног фотографа Ивана Громана

26

Ђуро Хорватовић (1835-1895)

био је као један од малобројних школованих официра ађутант кнеза Михајла Обреновића, војни стратег и касније изасланик у Петрограду до 1881. до 1885. године, министар војни 1886-1887. године са чином генерала. Од 1867. године службовао је у Књажевцу. У време Првог српско-турског рата био је командат књажевачке војске, док је у Другом српско-турском рату био командат Тимочког корпуса. Улица у Књажевцу носи име овог великог војсковође.

Ђурo Хорватовић

27

Прву апотеку отворио је у Књажевцу 1880. године Антоније Грнчарски. Међу Књажевчанима прихваћени и цењени били су и чешки апотекар Станислав Кучера, који је водио апотеку од 1905. до 1932. године и Димитрије Шапинац широко образован, боем који је свирао на Stradivarius виолини. Један од апотекара Војислав Мицић био је и страствени фотограф који је поред лекова продавао фотографску робу и вршио услуге развијања филмова.

Фотографија апотеке Војислава Мицића

28

1883. године избила је на истоку Србије Тимочка буна . Непосредан повод за избијање буне била је одлука краља Милана Обреновића да распусти и разоружа народну војску, након доношења новог закона о војсци. Узроци за избијање буне налазе се у апсолутистичкој владавини краља, али и друштвено-економској, политичкој и парламентарној кризи. Буна је избила на територији сокобањског, књажевачког, зајечарског, бољевачког среза. Побуну сељака водили су радикали предвођени Николом Пашићем, Љубом Дидићем, Ацом Станојевићем, Михаилом Веселиновићем, Гавром Аничићем, Љубом Божиновићем и другим виђенијим људима, трговцима… Краљ Милан је по избијању буне завео ванредно стање, редовном војском угушио је побуну у крви, установио преки суд који је побуњенике осудио на смрт. 1983. године снимљен је играни филм „Тимочка буна“ у режији Жике Митровића .

Портрет Гавре Аничића, Милисав Марковић, крај 19. века, уље на платну, 79х69

29

Аца Станојевић (1852-1947)

био је општински службеник, штампар и рентијер, један од оснивача Народне радикалне странке 1881. и организатора Тимочке буне 1883. године, народни посланик и председник Народне скупштине. Учествовао је и у Чебинчевој афери 1894. године. Био је велики добротвор. Подржавао је рад црквене заједнице, Соколског друштва, Црвеног крста, Читалишта, певачког и других друштава у вароши. Сахрањен је у Књажевцу уз највише државне почасти. У његовој кући данас је Музеј града .

Портрет Алексе Аце Станојевића, Драгољуб Сандић, 1989. цртеж оловком на папиру, 66×53

30

Књажевац

некадашњи Гургусовац, варош је дуге историје и традиције. Налази се на крајњем истоку Србије. 1859. године мења назив књазу Милошу у част. 1884. Књажевац има укупно 3570 становника, 108 становника друге народности (Грка, Јевреја, Мађара, Немаца, Пољака, Румуна, Руса, Словака, Рома и Чеха), од чега 2874 писмених, међу којима је 808 жена. Књажевац је статус вароши  добио 1886. године. Данас је то општина површине 1.202 км2 са 85 насеља, која географски припада Тимочкој крајини, а у административном смислу Зајечарском округу. Смештен између обронака Старе планине, Тупижнице и Тресибабе, у долини Сврљишког, Трговишког и Белог Тимока, још увек очарава путнике намернике својим мостовима и парковима, двокатницама и дрворедима, очуваним шармом времешне вароши .

Панорама Књажевца, почетак 20. века

31

1884. почео је са радом први рудник угља у селу Подвис код Књажевца .

Рудник у Подвису

32

1885. формирана је у Књажевцу војна формација 14. пешадијски пук који је у саставу Тимочке дивизије и Друге армије учествовао у ратним сукобима у Српско-бугарском (1885), Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату (1914-1918). Павле Јуришић Штурм био је први командант. Пук се борио против Турака у Првом балканском рату, против Бугара у Другом балканском рату и у свим важним биткама за време Првог светског рата. Заставу под којом се пук борио у балканским и Првом светском рату доделио му је лично краљ Петар I Карађорђевић. Застава је одликована Карађорђевом звездом са мачевима, златном медаљом за храброст и француским ратним крстом. Указом краља Александра I Карађорђевића 1923. проглашен је 14. пешадијским пуком престолонаследника Петра, што је било посебно признање. У периоду између два светска рата, пук је имао парадни и штрајх (гудачки) оркестар, чији су концерти на градском тргу и у Народном дому били веома посећени. Пук је постојао до априла 1941. и немачке окупације.

Карађорђева звезда

Павле Јуришић Штурм са одликовањима

33

Српско-бугарски рат

избио је 1885. године. Битке су се одвијале и у околини Књажевца, у правцу према Пироту и Нишу. Италијански племић Филип Ферари де ла Ренотијери (1848-1917), чувени филателиста и нумизматичар који се са својим секретаром враћао са Блиског истока пролазио је овим крајем и био ухапшен на граничном прелазу код села Понор. Од смртне казне спасио га је жандар Лука Стефановић из Јаковца, коме је Ферари у знак захвалности дао златни прстен са грбом породице. 1894. Ферари је дошао у Књажевац, пронашао свог спасиоца побратимио се са њим у цркви и богато га наградио. Лука, кога су прозвали „Ферари“ купио је кафану у центру вароши

Филип Ферари

Лука Ферари са супругом и братом

Лука Стефановић Ферари у Књажевцу 1900.

Љубомир Тимилијић, тумач и Филип Ферари у Књажевцу 1923. године

34

1889. израђен је први урбанистички план Књажевца

Авио снимак Књажевца из 1931.

35

1889. године одржана је Светска изложба у Паризу. На изложби је учествовало педесет и двоје излагача, од чега шесторо из Књажевца. Изложене су двопређне чарапе , грнчарија, ћилим са грбом Краљевине Србије, опанци и др.

Двопређне чарапе

Двопређне чарапе

Пегаз, грнчарски производ, посуда од печене глине

Цртеж ћилима излаганог на светској изложби у Паризу 1889. реконструкција према опису

Мушки опанци

36

1890. почиње са радом први млин у вароши- Цветкова воденица. Налазио се изнад Средорека, на левој обали Тимока. Првобитно је припадала Ибиш-аги. Током година мењали су се њени власници да би је на крају откупио Цветко Јовановић Рудар. Воденица је воду добијала воду из Сврљишког Тимока која је вадама навођена до шест камена за млевење жита. Радила је 24 часа, а воденичари су смењивали на 12 сати. Ујам је износио 5% од донете количине житарица.  Поред воденице у овом објекту су постојали тријер за чишћење жита и једна од најбољих ваљавица за шајак.

Цветкова воденица

37

1891. године основано је прво певачко друштво при Књажевачкој омладини и Занатско-трговачка школа.

Занатско-трговачка школа 1928. из 1928.

38

1893. године краљ Александар Обреновић је први пут посетио Књажевац, пролазећи путем из Сокобање.

39

1894. изграђена је прва наменска зграда поште која се налазила преко пута данашње зграде Општине Књажевац, тј. општинског здања. Зграда је поред службених просторија имала и станове за управника и службенике и двориште са коњушницом. Срушена је 1978. године, а на њеном месту данас је паркинг. Нова зграда поште изграђена је 1977. по пројекту архитекте Ивана Голубовића на Тргу Димитрија Туцовића. За потребе изградње објекта срушен је део Старе чаршије .

Зграда старе поште у Књажевцу

Прва новинска поштанска марка

Прва поштанска марка Србије

Зграда старе поште у Књажевцу подигнуте 1894.

Зграда Општине Књажевац и некадашње поште

40

Изградња општинског здања започета је 1894. године и трајала је све до 1900. Здање је наменски грађен објекат за потребе општинске управе на месту старијег објекта. Један је од најстаријих и најмонументалнијих јавних објеката у граду. Претрпело је различита проширења и доградње у складу са потребама заједнице. Некада једноспратни објекат данас има два спрата и дограђене анексе и бочне улазе. У овом објекту прво се налазило се: Среско начелство, па Општински суд, а више од пола века у њему се налази општинска управа.

Општинско здање

41

1896. отворен је рудник угља „Добра срећа“ у селу Вина поред Књажевца. Први власник рудника био је Стеван Сибиновић, ковач из Књажевца. Он је експлоатисао и развијао рудник све до Првог светског рата када га преузимају Аустријанци који су 1917. изградили индустријску пругу уског колосека ради лакшег транспорта угља. Након смрти Стевана Сибиновића 1926. године рудник наслеђује и води његов син Драгомир Дракче Сибиновић, који закупљује индустријску железницу, прави Брикетницу, амбуланту, помоћне радничке зграде, купатила, и др.

Рудник Добра срећа у Вини

Стеван Сибиновић и експонати рудника Добра срећа у Вини на изложби 1933.

Фигура рудара на породичној кући Сибиновића, власника рудника у Вини

Драгомир Сибиновић испред окна рудника у Вини

42

1896. године штампана је прва разгледница Књажевца, као део колекције разгледница српских градова у издању београдског књижара Велимира Валожића, са цртежом панораме Књажевца Владислава Тителбаха (1847-1925), чешког сликара и фотографа, а по фотографији Милана Јовановића, дворског фотографа. Разгледница је штампана у техници хромолитографије у штампарији С. Хоровица у Београду.

Прва разгледница Књажевца из 1896.

43

1897. из Занатске касе формиран је Занатлијски фонд. Фонд је имао своја Правила рада, а требало је да занатлијама обезбеди: издржавање када нису у могућности да раде; издржавање удовицама и сирочади и да обезбеди пензију; у случају болести или смрти лечење и погребне трошкове; позајмице по повољним  условима. У то време у Књажевцу је било око 190 занатлија и око 120 трговаца.

Еснафско писмо Николе Вукића, 25.4.1870.

44

1899. почињу археолошка истраживања књажевачког краја која воде Аустријанац Артур фон Премерштајн и професор Никола Вулић, а која ће трајати са прекидима и у међуратном периоду.

Професор Никола Вулић (1872-1945.)

Timacum Minus, план утврђења

Timacum Minus, северозападна кула

45

Војислав Милошевић (1873-1958) потиче из познате трговачке породице. Његов отац Анта и брат Милош уживали су велики углед у граду. Војин син био је Предраг Милошевић (1904-1988) чувени композитор, диригент, преводилац, професор Универзитета у Београду. Музичка школа у Књажевцу данас носи његово име.

Војислав Милошевић

46

Краљ Александар Обреновић

посетио је Књажевац и 29. маја 1900. године. Краљ је у пратњи свога оца Милана и председника владе др Владана Ђорђевића (1844-1930) дошао у Књажевац из Зајечара. Књажевчани су свечано дочекали краља. Око 19 часова прошао је окићеним градом до цркве где су након молитве краља поздравиле и цвећем даривале девојчице Латинка Радосављевић и Радмила Вучковић. Са трибине постављене на градском тргу, Краља је у име Књажевчана поздравио Војислав Милошевић. У краљеву част  приређен је општински банкет у дворишту куће у којој је краљ боравио до 31. маја, у улици Светозара Марковића. Краљ је за време боравка у вароши примао разне делегације, посетио касарне, присуствовао народном весељу на тргу, а затим отишао за Ниш.

Краљ Александар Обреновић

Латинка и Радмила предале су букете цвећа краљу Aлександру Oбреновићу

47

1900. основана је Женска занатска школа на иницијативу књажевачких госпођа и домаћица, а у циљу припремања девојака за домаћичке послове и унапређења способности за вођење домаћинства. У ову школу су углавном уписиване кћери трговаца, занатлија, чиновника. Школа је трајала три године, а настава се одржавала у просторијама некадашњих школа, приватним кућама… Средствима из фонда школа је учествовала у изградњи Народног дома. Радила је, са повременим прекидима у току ратова, све до 60-их година 20. века у различитим облицима.

Ученице женске занатске школе у Књажевцу

Женска занатска школа у Књажевцу

48

Прве разгледнице Књажевца издате су у периоду од 1900. до 1910. године. Издавач је био Стеван Веселиновић, књижар, син Михајла Веселиновића учесника Тимочке буне.

Разгледница Књажевца Веселиновић , Доња чаршија, почетак 20 века

Разгледница Књажевца, издање Веселиновића

Разгледница Књажевца, штампа у Књажевцу Шеговић

Разгледница Књажевца

Разгледница Књажевца

Разгледница Књажевца

Разгледница Књажевца

Разгледница Књажевца

Разгледница Књажевца

Разгледница Књажевца

Разгледница Књажевца

49

1901-1903. године Александар Белић (1876-1960), слависта, лингвиста, професор универзитета, председник САНУ, истраживао је говор књажевачког краја. У свом делу Дијалекти источне и јужне Србије описао је тимочки, торлачки говор .

Александар Белић

Александар Белић, Дијалекти Источне и Јужне Србије

50

1903. извршен је атентат на краља Александра Обреновића и његову супругу Драгу Машин. Организатор ове завере је тајна организација Црна рука, међу чијим члановима су били људе службом или пореклом везани  за Књажевца, попут Михајла Ристића, артиљеријског официра и Драгомира Ж. Стојановића, артиљеријског пуковника који је 1933. године изградио вилу Катарину, 1,5 км од Књажевца.

Драгомир Ж. Стојановић

Имање Д.Ж. Стојановића на којем је изграђена вила Катарина поред Књажевца

51

Аца Станојевић  је као председник Народне скупштине био члан делегације коју је чинило петоро сенатора и деветнаесторо посланика, а која је отпутовала у Женеву да пренесе одлуку о избору за краља Србије Петра Карађорђевића.

Слика чланова делегације

52

1905. године основано је Певачко друштво „Краљ Стефан Дечански“, настало из некадашње Певачке дружине, тзв. Трговачког хора Књажевачке омладине. Ово је био мешовити хор који је имао од 50 до 70 чланова. Репертоар хора је био веома богат са композицијама световне и духовне музике. Хор је наступао у граду, на различитим светковинама и у цркви, али и у Бугарској. 1921. године хор је од Драчкета Сибиновића и његове супруге Ангелине добио заставу. Хор је под руководством професора музике Владимира Фиошина имамо изузетно место у организацији изложбе поводом стогодишњице ослобођења од Турака 1933. године.

Диплома Књажевачког певачког друштва

53

1906. године почела је изградња првог водовода. У вароши су постојале и јавне чесме и бунари са којих се снабдевало становништво. Чесме су се налазиле на некадашњем градском тргу, код општинске зграде, испод цркве,  у „Габровцу“ у данашњој улици Војводе путника… Бунари су били код цркве, и на углу Хајдук Вељкове и Карађорђеве улице.

Слика водовода изграђеног 1926.

Чесма код општинског здања и поште

Чесма на главном градском тргу

Чесма у Хајдук Вељковој

54

Први споменик у јавном простору подигнут је 1906. године на тргу у центру града, на иницијативу Михајла Динића, команданта књажевачке бригаде 1876. Подигнут је у спомен страдалим борцима у Српско-турским ратовима 1876-78. године. Аутор овог споменика био је вајар Јован Пешић. На постољу је писало „Изгинулим јунацима за независност и ослобођење 1876-1878. на Пандарилу, Бабиној глави, Тресибаби, Књажевцу, Светом Николи, Паланци и Пироту – благодарни Књажевчани 1906.“ Споменик је откривен 1908. године. Споменик су приликом окупације Књажевца 1916. у току Првог светског рата однели Бугари. Минијатуру споменика који се данас налази у Спомен парку у центру града, урадио је Милан Бесарабић 1971. године.

Откривање споменика на градском тргу

Споменик страдалима у Српско-турском рату 1876-1878

Копија споменика страдалих у Српско-турским ратовима, рад Милана Бесарабића

55

1907. на Светској изложби у Лондону излаже и Књажевчанин Драги Милосављевић, опанчар који је за квалитет израде опанака добио златну медаљу.

Оглас опанчара Драгија Милосваљевића

Бранко Лале Станковић, цртеж Књажевца из 1942.

56

Књажевачко Соколско друштво „Душан Силни“ основано је 1908. године „ради подизања националне свести, оплемењивања духовне и физичке снаге народа путем физичког и моралног васпитања.“ Чланови Соколског друштва били су превасходно Гимназијалци, а касније и други грађани. Носили су униформе и значке. Друштво је имало око 150 чланова, соколске чете у вароши и селима. Имало је гимнастичку, коњичку и бициклистичку-велосипедску секцију, а касније и драмску секцију и читаоницу. Између два светска рата, друштво је учествовало у јавним догађајима, организовало је слетове и јавне часове у земљи, али и у Чешкој и Бугарској. Друштво је издавало лист „Соко“, а поводом 30 година рада објавило је књигу Соколско друштво Књажевац, чији је аутор др Милутин Велимировић,тадашњи председник друштва. Поред др Велимировића, истакнути чланови били су Божидар Бошковић, Милисав Бошковић, др Радивоје Савић, Никола Мицић Ланда и многи други.

Соколско друштво „Душан Силни“ Књажевац, 1933. године

Заставе соколских друштава у Књажевцу 1933.

57

1910. отворена је прва штампарија. Власници штампарије били су Љубомир и Јова Нонић. Радила је центру вароши у згради „Ђердап“ и у Старој чаршији све до 1946. године. У овој штампарији штампани су и листови Криминални листови, 1914. Ратни одјек током Првог светског рата, Заглавак, 1935. и прва књига штампана у Књажевцу,  Meae Memorie Саве Јеремића.

Нонићева штампарија у згради „Ђердап“

Љубомир Нонић, власник штампарије

58

Хотел Париз налазио се у центру града на месту данашње Робне куће Београд. Отворен је 1910. године. Власник хотела Љуба Божиновић (1890-1981), књажевачки трговац и радикал, адаптирао је и доградио свој магацин према нацрту Јована Пешића из 1908. Између два светска рата био је највећа кафана у граду, место за састанке трговаца и препродаваца, „канцеларија“ књажевачких адвоката, место одржавања балова и игранки, политичких скупова. У њему је поред многих значајних личности одсео и чувени архитекта Ле Корбизје. После рата био је у друштвеном власништву, а једно време у њему се одржавала томбола. Срушен је 1975. године.

Хотел „Париз“, Милинко Коковић, 90-их година 20. века, цртеж тушем на папиру, 38×56

Пројектно решење фасаде хотела „Париз“, 1908.

Фотографија хотела „Париз“

59

Фасциниран лепотом грнчарије коју је видео у музеју у Београду, чувени архитекта Ле Корбизје (1887-1965) на свом путовању на Исток посетио је Књажевац 1911. године и одсео у хотелу „Париз“. Тада је настао цртеж градског трга који се чува у Народном музеју у Београду. Ле Корбизје је био архитекта, урбаниста, сликар и историчар уметности швајцарског порекла. Живео је и радио у Паризу. Сматра се једним од најзначајнијих архитеката 20. века. Иноватор и теоретичар архитектуре заслужан је стварање бројних праваца у архитектури и уметности. Аутор је „Модулора“ као новог система мера, и концепта принципа социјалног становања.

Цртеж трга у Књажевцу, Ле Корбизје, 1911. inv.br. I.str.br.1069, Народни музеј у Београду

Ле Корбизје (1887-1965)

Пегаз, посуда од печене земље, грнчарски рад

60

Трговачко удружење основано је 1911. године по доношењу Закона о радњама 1910. године. Имало је свој правилник о раду и бавило се статусом и положајем трговаца. Обновљено је након Првог светског рата, а његов први председник био је Божидар Бошковић, трговац и политичар, касније председник општине Књажевац.

Еснафско трговачко-извозничко писмо Анте Милошевића, Књажевац, 1910.

61

Камен темељац за изградњу зграде Железничке станице у Књажевцу постављен је 1911. године , а објекат је завршен и отворен 1914. године.

Полагање камена темељца и освећење темеља Железничке станице у Књажевцу, 1911.

Зграда Железничке станице у Књажевцу

62

Драгољуб Божиновић

трговац из Књажевца отворио је у својој кафани „Национал“ први стални биоскоп. Прва пројекција одржана је 1912. године. Приказивани су неми филмови са кинопројектора који се напајао струјом из дизел генератора. Тако је у овој кафани засветлела и прва електрична сијалица. Неми филмови приказивани су каснијих година и у кафани „Аполо“ коју је држао кафеџија Бранко Пешић. За време пројекције свирао је на усној хармоници Piccolo Стевка „Божуревка“, стварајући посебну атмосферу.

Кафана „Национал“

Биоскоп „Аполо“

63

Септембра 1912. године књажевачки добошар Ђока објавио је општу мобилизацију. Овај систем обавештавања грађанства задржао се све до Другог светског рата. Добошар је ишао добујући улицама и узвикујући обавештења достављена од стране општинске или среске управе.

Ђока добошар

64

Балкански ратови (1912-1913)

донели су нова разарања вароши и однели многе жртве у Књажевцу. Књажевчани учествују у ратовима и борбама против Турака, на страни Балканског савеза као припадници 14. пешадијског пука у саставу Тимочке дивизије. У Првом балканском рату 1912., у бици код Младог Нагоричана страдао је Љутомир Ђорђевић (1883-1912), капетан друге класе који је за због своје храбрости и пожртвованости унапређен у чин мајора и одликован Карађорђевом звездом са мачевима. По мајору Љутомиру Ђорђевићу назван је књажевачки ногометни клуб, а једна улица у граду носи његово име.

Љутомир Ђорђевић

65

Други балкански рат почиње 1913. године када Србију без најаве напада Бугарска. Књажевац нападају Бугари и у року од три дана пустоше и пале. Дрвени мостови су спаљени а метални минирани. Куће и дућани су опљачкани и спаљени. Многи Књажевчани бежали су према Сокобањи.

Експертска комисија пред спаљеним радњама у Књажевцу

66

1913. године браћа Цветковић, Крста, Драгољуб и Ђока снимају прве филмове. Родом Књажевчани, власници кафане и хотела „Коларац“ у Београду, отворили су први биоскоп у свом хотелу 1911. године. Сматрају се пионирима српског филма, а приписују им се филмови: „Свечани дочек српске победоносне војске са српско-бугарског бојишта“, „Прва ратна слика из Српско-бугарског рата“ „Врбица у Београду“ и „Свечани долазак и заклетва регрута из Нове Србије“.

Ђока Цветковић (1864-1959)

Линколн КБ из 1932. године, власништво Ђоке Цветковића

67

Први бетонски мост изграђен је 1913. у центру вароши, по пројекту инжењера Боривоја Раденковића, пореклом из  Књажевца. Распон моста је 30 метара. У време када је подигнут био је први и највећи мост од армираног бетона у Србији. Красила га је ограда са фењерима. Реконструисан је и проширен 1985. године.

Мост у Књажевцу, Тодор Швракић, акварел, почетак 20. века

68

Боривоје Раденковић (1887-1982)

 дипломирао је Техничком факултету у Минхену. Био је инжењер Тимочког округа. У време Балканских и Првог светског рата  градио је путеве како би омогућио пролаз српској војсци. У току своје дуге и плодне каријере пројектовао је и изградио велики број мостова, пруга, путева, јавних и индустријских објеката и приватних зграда од којих су неке споменици културе попут зграде БИГЗ-а у Београду, Историјског музеја Србије, Цркве Св. Марка у Београду, Бановине у Новом Саду, Народне банке у Бања Луци.

69

У Књажевцу постоји војно гробље за које се не може са сигурношћу рећи из ког периода потиче, али се зна да су на том месту 1913. године сахрањени пострадали турски војници као и српски војници страдали у  Балканским ратовима и у Првом светском рату. Споменик је подигнут 1915. године. Ово гробље налази се на Бошеву и обухвата простор од 1 хектара. Данас је оно, на срамоту свих нас, обухваћено воћњацима и једини траг који сведочи о жртвама ратова јесте камени споменик на којем се са северне и јужне стране налазе уклесани крстови, а са западне полумесец. Планирано је да се на овом месту направи спомен-костурница са капелом. Данас осим сећања старијих суграђана и оштећеног споменика у сред воћњака не постоји ништа што би указало на ово војно гробље.

Јужна страна споменика

Северна страна споменика

Западна страна споменика

70

У Нонићевој штампарији штампана је 1914. прва ручно слагана и машински штампана књига под називом Meae Memorie – Моја сећања из рата 1912-1913,  чији је аутор артиљеријски мајор Сава Јеремић. Исте године Љуба Нонић, као главни и одговорни уредник објављује Ратни одјек, извештајни лист Прес-бироа.

Артиљеријски мајор Сава Јеремић

Насловна страна књиге Meae Memorie из 1914.

71

1914. Књажевчани одлазе у рат као припадници 14. пешадијског пука и II артиљеријског дивизиона. Учествују у свим најважнијим биткама у Првом светском рату (Цер, Шабац, Срем, Космај…). 14. пешадијски пук учествовао је у одбрани Београда 1915. Као заштитница 1. армије, пук је допринео да њен штаб не буде заробљен на Копаонику, за шта је Живојин Мишић јавно похвалио нарочито Књажевчане. Међу 1300 каплара, младих недошколованих официра који су се ставили на располагање врховној команди,било је и младића из Књажевца. У зиму 1915/16. пук се са осталом српском војском повлачио преко Црне Горе и Албаније. Књажевачки 14. пешадијски пук учествује у бици на Легету 1917. године. Приликом пробоја Солунског фронта 1918, у првим је борбеним редовима. Иако је претрпео велике губитке, и даље напредује у борбама за ослобођење земље. Многи ратници 14. пешадијског пука носиоци су Албанске споменице. Подружница удружења носилаца Албанске споменице у Књажевцу, формирана 1967. имала је 342 члана.

Албанска споменица Милана С. Благојевића

Полазак војске у Први светски рат из Књажевца

72

Међу Књажевчанима било је и оних одликованих Карађорђевом звездом за изузетну храброст и залагање у рату.То су: Влада Дамњановић који је песмом пружио подстрек војницима у тешкој ситуацији; капетан друге класе Љутомир Ђорђевић који је због неустрашиве борбе унапређен у чин мајора; Војислав Воја Марковић стари социјалиста и учесник у радничким и социјалистичким активностима у Књажевцукоји је сам заробио читав непријатељски вод; Радомир Срећковић редов 18. пешадијског пука за осведочену храброст и залагање одликован је сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима; Драгомир Ж. Стојановић, артиљеријски пуковник, ађутант краља Петра I и командант артиљеријске армије у рату.

Војислав Воја Марковић

Влада Дамњановић

73

1915. године стигао је на књажевачку Железничку станицу први воз из правца Зајечара.

Воз у Књажевачкој станици

74

У току Првог светског рата Књажевац је под бугарском окупацијом од октобра 1915. до 16. октобра 1918. године, када у варош улазе српска војска и француска коњичка бригада генерала Гамбете и ослобађају га. Француски мајор Мије и осматрач трећег колонијалног пука Луј Кордије забележили су у својим књигама незапамћену добродошлицу Књажевчана. Књажевачког председника општине Влада Илић, наградио је генерал Прино, ратним крстом за бригу и помоћ у храни и смештају војника, а нарочито болесника и организацију сахране мајора Мењеа. Књажевац је и у овом ратном сукобу претрпео велике губитке, нарочито у људству. У време рата, а нарочито бугарске окупације, страдали су и учени људи, учитељи и свештеници, а међу њима Лазар Петровић, Петар Бисић и Милија Бисић. Бугари су увели бугарски језик као обавезан, настава у школама одржавала се на бугарском језику, сва документа била су издавана на бугарском.  

Улазак француске војске у Књажевац

75

1918. настала је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца уједињењем постојећих држава, тј. краљевина и припајањем покрајина и области које су раније улазиле у састав и биле под управом Аустро-Угарске.

Ћилим са грбом Краљевине СХС

Кnjazevac, W.Jivanovitch, 1924.

76

др Драгољуб Дража Павловић (1866-1920)

историчар, политичар, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, покретач и уредник листа Тимочанин и политичко-књижевног часописа Дела, био је први председник Привременог народног председништва Краљевине СХС.

др Драгољуб Дража Павловић (1866-1920)

77

Божидар В. Бошковић (1888-1969)

био је активиста, борац за демократију и слободу. Завршио је берберски занат али се овим послом веома кратко бавио. Обзиром да је био веома надарен за трговину и љубитељ књиге, брзо је учио и почео је да ради код оца у трговини, а као војник књажевачког 14. Пешадијског пука учествовао је у Балканским ратовима 1912-1913. године. Био је прекомандован у штаб II армије војводе Степе Степановића, чији је био берберин. У току Првог светског рата 1914-1918. као војник 14. пешадијског пука, учествовао је повлачењу војске, у пробоју Солунског фронта, стигао је до Сарајева и Мостара 1918. године где је активно учествовао у раду позоришне трупе.  

Божидар Бошковић

Божидар Бошковић у својој радњи

Породица Бошковић Божидар, Јела, Јелица, Милисав, Софија и Миливоје

78

Иницијатор је једног од првих књажевачких аматерских позоришта и његов руководилац од 1919. године. Прва драмска дружина почела је са радом почетком 20. века у кафани „Порт Артур“, а водио је Љуба Нонић, штампар. Формирање позоришне трупе под руководством Божидара Бошковића сматра се почетком рада аматерског позоришта у Књажевцу.  Позоришна група којом је руководио, окупљала се и давала представе у кафани „Таково“. Трупа је давала представе и у другим кафанама у граду „Касина“, „Српска круна“, „Париз“ све до 1934. када је изграђен Народни дом.

Позоришна представа књажевачког позоришта

Добрица Веселиновић Довес

79

Кафане су у Књажевцу имале посебну улогу у развоју друштвеног живота. Сви важне културне установе почеле су у кафанама. Прво читалиште, биоскоп, позориште, певачко друштво, оркестри… У Књажевцу је између два светска рата било педесетак кафана, хотела, гостионица, крчми. Због тога је Књажевац добио назив „Мали Париз“.

Ћесијина кафана

Кафана Македонија

Касина

Оглас пивнице Мала касина

80

Божидар Бошковић је био један од иницијатора изградње Народног дома, као члан и први председник Трговачког удружења, обновљеног после Првог светског рата. Био је и подржавалац Соколског друштва. Као правдољубив човек, васпитаван у „слободарском“ духу активно је учествовао у друштвено-политичком животу вароши. Био је демократа и одговоран грађанин, добротвор. 1942. године изабран је за председника општинске управе у Књажевцу. Био је први председник општине након ослобођења 1944. године. Као образован човек заинтересован за књижевност, писао је поезију и био први номинални власник листа Заглавак. Био је ожењен Јелицом Бошковић, ћерком Јанка Михајловића, са којом је одгајио двојицу синова, Милисава и Миливоја.

Народни дом

81

Политичке партије у Књажевцу формирају се већ крајем 19. века. Клуб социјалиста основан је 1975. године под утицајем идеја Светозара Марковића, а чинила га је група младих школованих људи и занатлија . 1882. године формиране су Народна радикална странка и Народна либерална странка. 1901. је формиран Одбор Самосталне радикалне странке, а 1904. Месни одбор Српске социјал-демократске партије  са седиштем у кафани Порт Артур. 1919. формирани су Месни одбори Демократске странке и Народне сељачке странке, као и Социјалистичке радничке партија Југославије, тј. Комунистичка партија Југославије.

Политички плакат – проглас Радикала

Политички плакат – проглас Драгомира Сибиновића

82

1919. форимира се синдикат у Књажевцу и синдикални пододбори кројачког, опанчарског, обућарског, дрводељског и металског синдиката.

Пирамида за рушење, M. Mарковић, почетак 20. века, темпера на папиру, 220×144

83

1920. године у Књажевац је стигао први аутомобил Форд Т. Припадао је индустријалцу Драгомиру Сибиновићу, а његов шофер био је Драгутин Гута Златановић. Међу малобројним аутомобилима у вароши издвајали су се Линколн из 1926. и Пакард из 1930. као и Линколн КБ Ђоке Цветковића из 1932. године. Ово су били луксузни аутомобили, симболи престижа и моћи којима су се возили филмски глумци, индустријалци, чланови краљевске породице… У послератном периоду Миле Милутиновић Холандија, општински шофер и Василије Вале Николић, фотограф издвајали су се по луксузним возилима марке Шевролет и Опел. Убрзо су књажевачку калдрму и улице запосела возила из Заставиног, тј. Фиат-овог програма попут популарног „Фиће“ „Тристаћа“, нешто касније „Стојадинке“, „Пеглице, и „Југа“…

Аутомобил Добрија Радосављевића

Аутомобил Бралета Стојиљковића

Драгољуб Ђурић, возач и механичар

Аутомобили у Књажевцу – таксиста Ђорђевић са Соколцима

84

У Књажевцу су се 1920. године одржала два штрајка. Штрајк рудара у руднику угља на Тресибаби који је предводио Јован Јовановић, а који је резултирао скраћењем радног времена са петнаест на осам сати рада дневно. Други је штрајк железничара Тимочке крајине. Тог дана саобраћао је „Црвени воз чија је локомотива била офарбана у црвено а превоз је био бесплатан за грађанство.

85

На изборима 1920-их година у Књажевцу учествују само четири политичке странке. За председника општине изабран је Миливоје Радосављевић, радикал.Испред Радикалне странке кандидати за народног посланика су Аца Станојевић, касније Драгомир Сибиновић, у име Комунистичке партије Југославије Сретен Марковић Пушкар, Михајло Мика Тодоровић испред Независне радничке партије и Велимир Павловић испред Демократске странке.

Избори у Књажевцу 1920. године

86

Прве задруге у Књажевцу формирају се покечтком 20. века: кројачка (1921.), занатлијска (1926.), виноградарска (1927.), житарска (1931.), млекарска (1932.)…

Летак Виноградарске задруге

87

1922. године на књажевачку Железничку станицу стигао је први воз из Ниша.

Долазак првог воза из Ниша 1922. година

88

1923. године формирано је прво друштво скаута у Књажевцу „Стег“ са задатком да код људи развије љубав према природи. Сматра се да су оснивачи удружења били Душан Петровић и Момчило Гајић. Чланство се делило на млађе: вучиће и пчелице, и старије: извиђачи и планинке. Друштвом су руководили Велимир Профировић, професор, Никола Мицић Ланда, учитељ и Димитрије Тодоровић Каплар, правник. Друштво је организовало излете и логоровања, издавало билтен.

Скаути Димитрије Тодоровић Каплар, Никола Мицић Ланда и др Мирослав Радовановић

Скаути на логоровању

89

1924. подигнута је нова зграда болнице, захваљујући државном кредиту и залагању Књажевчанина др Властимира Јанковића, тадашњег министра здравља.

Слика болнице подигнуте 1924. године

90

1925. Књажевац добија електричну расвету из централе која се налазила изнад тунела са леве стране пута за село Ргоште. Поред ове централе постојале су и мање приватне попут централе Свете Митића на Бараници.

Електрификација у Књажевцу, једна од првих хидро централа

91

Удружење Тимочана и Крајинаца формирано је у Београду 1925. године са циљем да допринесе зближавању земљака, и да допринесе културном, просветном и привредном развоју завичаја. Пододбор у Књажевцу основан 1932. године учествовао је у организацији изложбе поводом стогодишњице ослобођења од Турака 1933. Слава удружења је Спасовдан.

Диплома Удружења Тимочана и Крајинаца

92

1929. подигнут је Вински подрум при Виноградарско-земљорадничкој задрузи.

Вински подрум

93

1931. основана је Рударско-надзорничка школа у Књажевцу. У прво време радила је при среском начелству. 1938. године пресељена је у нову, наменску зграду у којој се данас налази Техничка школа. Овде су се школовали кадрови за рударске надзорнике.

Рударско-надзорничка школа, 1931. година

Рударско-надзорничка школа 1938. година

94

Почетком 30-их година 20. века у Књажевцу се одржавају пројекције тонских филмова у кафани „Национал“ коју држи Љуба Станчић.

Оглас кафане „Национал“

95

1933. организована је велика изложба поводом стогодишњице ослобођења Књажевца од Турака, под покровитељством краља Александра I. Изложбу су организовали угледни грађани, чланови књажевачких удружења и Удружења Тимочана и Крајинаца, основаног 1925. са циљем да допринесе зближавању земљака, и да допринесе културном, просветном и привредном развоју завичаја. За потребе организације изложбе и пратећих догађаја у граду формиран је одбор. Програм прославе је почео 14. маја на Дан ослобођења скупом и дефилеом на градском тргу, а други део програма одржан је од 2. до 5 августа 1933.

Изложба ручних радова 1933. године

Програм прославе поводом стогодишњице ослобођења од Турака

96

Штампан је програм прославе, Споменица, организована је велика изложба у згради и дворишту данашње ОШ Д.Т. Каплар која је обухватила више целина: народне рукотворине, индустријско-занатске радове, пернату живину, рударство, уметност, школске ручне радове, хигијенску изложбу са делом против алкохола. Милан Костић, професор гимназије објавио је књигу Књажевац и стари Књажеавчки округ. Одржан је Соколски слет, ногометни турнир, израђене су „јубиларне цигарете“…

Изложба уметничких дела 1933. године

Оглас за продају јубиларних цигарета поводом стогодишњице ослобођења 1933.

97

Иницијатива за изградњу Народног дома покренута је 1931. године од стране Књажевачке омладине. Формирани су одбори за градњу и надзор. Изградња је започела 1933. под надзором предузимача Јована Рончевића, а дом је завршен 1934. године. Подигнут је добровољним прилозима књажевачких удружења и грађана. Постао је културно седиште града. У њему је радило Аматерско позориште, Женска занатска школа, читаоница и библиотека. Дом је био седиште Соколског друштва, омладинских културних група … Познат је и као Соколски дом, Омладински дом, Дом културе, Дом синдиката…

Народни дом

Полагање камена темељца Народног дома

98

1934. почиње да излази независни културно-економски лист Заглавак чији је први номинални власник био Божидар Бошковић, адруги Милош Милошевић. Лист се бавио друштвеним, културним и економским питањима. Престао је да излази након дванаестог броја.

Заглавље листа Заглавак

99

Први професионални новинари из Књажевца били су Бранко Степановић, члан редакције Времена и Милутин Миленовић, члан редакције Правде. 30-их година 20. века дописници из Књажевца били су Божидар Бошковић, трговац за Новости, Раденко Савић, професор за Политику, Момчило Илић, студент за Правду, Божидар Марковић, студент за Правду.

Милутин Миленовић, новинар

100

1935. године из фонда Задужбине Николе Спасића, београдског трговца и добротвора изграђен је Дом за изнемогле грађане. Изградња је започела 1932. године. После Другог светског рата у овој згради је био смештен Државни дечији дом (за ратну сирочад) и Дом за васпитање младежи. Од 1981. у овој згради се налази Геронтолошки центар. Поред ове зграде подигнута и зграда Рударске амбуланте коју је водио др Радивоје Савић,  а данас је у њој Центар за социјални рад.

Дом за изнемогле грађане из 1935. задужбина Николе Спасића

Рударска амбуланта, 1935. година

102

Гимназија је 1935. године пресељена у нову зграду у којој се и данас налази.

Нова зграда Гимназије из 1935. године

101

др Радивоје Савић (1900-1945)

лекар Рударске амбуланте у Књажевцу. Као бечки студент и марксиста није био члан партије али је својски помагао илегалне акције, лечење рањеника и болесника. Обезбеђивао је лекове, санитетски материјал и новац. Ухапшен је 1942. године и послат у нишки логор на Црвеном крсту. На основу 1169 потписа житеља среза заглавског ослобођен је из логора, након чега је отишао у Беч где је 1944. ухапшен и послат у логор Дахау, где је и умро 1945. године.

103

1936. године на новоизграђени аеродром на Ластавичком пољу слетео је први авион аероклуба. Цена карте за лет од Ластавичког поља до цркве коштала је 7 динара. Сматра седа је први аероклуб у Књажевцу основан 1924. године.

Авион аероклуба на аеродрому на Ластавичком пољу

104

Официрски дом са читаоницом изграђен је и отворен 1936. године. За његову изградњу коришћен је материјал са порушених објеката у граду. Иницијативу за изградњу дома војске дале су резервне старешине Југословенске војске у Књажевцу Војислав Мицић, апотекар и командни кадар 14. пешадијског пука. Изградњом је руководио предузимач Јован Рончевић. Дом је поред сале и радних просторија имао и официрску мензу и кафану. И овај објекат имао је значајну улогу у културном животу вароши. 

Зграда Официрског дома, 1936. година

105

Милисав Бошковић Миле (1910-1997)

рођен је у Књажевцу. Након завршене Гимназије, своју каријеру започео је као трговачки помоћник у радњи свога оца, а затим је радио у рудницима у Подвису и Вини.

Милисав Бошковић у соколској униформи

Милисав Бошковић поред свог аутомобила

106

Међу Књажевчанима је важио за великог познаваоца завичајне историје. Бавио се фотографијом и својом је фотоапаратом забележио најважније догађаје и личности у Књажевцу. Његове фотографије визуелни су записи приче о Књажевцу и чине највећи део грађе коришћене у фото-монографији која носи радни називом „Књажевац у слици и речи од 1833. до 1988.“, коју су он и брат Миша заједно конципирали, а чији је аутор његов брат Миливоје Миша Бошковић. Миле је своју збирку фотографија увећавао и допуњавао и прикупљањем грађе и прича од старих Књажевчана, не само у земљи већ и иностранству.  Братовљеве унуке памте га као „живу књигу успомена“, а на њих је пренео и љубав према Књажевцу и фотографији…

107

Водио је активан друштвени живот и бавио се спортом, нарочито планинарењем и фудбалом. Био је председник ногометног клуба и посвећени члан Соколског друштва чији је старешина био од 1936. до 1941. године. Био је страствен фотограф и учествовао је у раду фотографске секције, тј. фото-кино клуба. Као страствени планинар и председник планинарског клуба „Миџор“ залагао се за изградњу планинарског дома на Бабином зубу.

Планинарски дом на Бабином зубу

Чланска карта Клуба фото и кино аматера Књажевца Милисава Бошковића

Повеља Општине Књажевац Милисаву Бошковићу за изузетне заслуге у друштвеном развоју града

108

У периоду од 1951-1955. године био је председник општине Књажевац. Каријеру је наставио као руководилац књажевачког „Млинског предузећа“, ТП „Јединства“, „Туристичког бироа“ и „Индустросировине“ одакле одлази у пензију 1973. године.

109

Тридесетих година 20. века у Књажевцу се одвија веома активан спортски живот. Ради бициклистичка секција, Соколско друштво са гимнастичком и коњичком секцијом, ногометни клубови „Југославија“ и „Грађански“. Радио је и Шаховски клуб чији је први председник био др Милутин Велимировић. Постојало је и Ловачко друштво. Феријални савез радио је при гимназији.Зими су се млади санкали на Провалији или од Велике крушке низ Црвењски брег, улицу Гавре Аничића све до старе Поште. Неки су се клизали на прављеним клизаљкама у бари Велка Драгомана (на месту ОШ Вук Караџић)или на Живуловој ливади. Скијање је се ређе упражњавало јер су скије биле скупе, али су међу скијашима остали упамћени Димитрије Тодоровић Каплар и Бора Велимировић. У току лета Књажевчани се купају на Трговишком и Сврљишком Тимоку, на Цветковој вади, или на Деветом виру, Студентској плажи и Цветковом јазу.

Санкање у Књажевцу

Др Милутин Велимировић

Спуст на санкама низ Провалију

Купање на Тимоку

Чамци у Средореку

110

Друштвени живот у Књажевцу одвијао се у највећој мери у кафанама али и у Народном и Официрском дому. Организоване су позоришне представе, приказивани тонски филмови, одржавани слетови. Концерти војних и других оркестара одржавали су се на видиковцу код данашњег Катастра или на градском тргу, а игранке викендом у Средореку. Пијаца је радила средом и суботом. Најбољи бурек јео се код Љубе Петровића Мечке, Ваци и Жана продавали су набоље кисело млеко у граду.

Фудбалски клуб Југославија, 1933. Књажевац

Фудбалски клуб Хајдук 1926. Књажевац

Бициклистичка трка у Књажевцу

Бурек код Љубе Мечке

Продавац новина, цртеж Валета Николића фотографа

111

Само су се у Књажевцу могле пробати Јеремијине погачице. Најбољи сладолед и боза могао се купити у посластичарници Милета Крстиће Рибице, а салеп се могао купити код уличних продаваца „чокалија“. Најбоље пиво код Гаје у „Малој Касини“. Мајстор за скару био је чувени Ћесија Бошко Костић. Улични продавци вршили су продају новина, али су се на улици могли купити и шкембићи „шуш-муш“, бурек и сладолед код сладолеџија из посебних колица. За варошки ред и мир био је задужен посебан вид општинске милиције, тзв. „Градски“.

Посластичарница Милета Рибице

Градски

112

Позориште је у току 30-их година, након изградње Народног дома радило у оквиру Соколског друштва. Поред Божидара Бошковића, Бошка Пујића, Добрице Милутиновића и многих других, истакнуто место у позоришном животу вароши али и Србије има Добрица Веселиновић Довес (1896-1981), редитељ, индустријалац и произвођач сапуна родом из Скопља. Био је председник Југословенског филмског клуба и уредник часописа Уједињена Југославија. Режирао је велики број представа за књажевачко али и друга позоришта у земљи. Најпознатије представе су: Големанови, Срећан брак, Сумњиво лице, Три лопова, Заједнички стан, Другови, Сумњиво лице итд.

Повеља диплома Југословенског кино клуба Добрици Веселиновићу Довесу, 1932.

Добрица Веселиновић Довес

113

1939. изграђена је вила Ђоке Цветковић на брду Џервин, тзв. „Џервинова вила“. Грађена је по узору на замак у Карловим Варима у Чешкој. Извођач радова било је београдско предузеће „Фрањо Музер и Филип Чаквари“. Изграђена је за годину дана, а њена изградња коштала је око милион динара. Вила има приземље и два спрата, и кулу са видиковцем. Била је опремљена луксузним намештајем. Имала је сопствени водовод, чесму у дворишту и високи украсни зид. Била је окружена виноградом. Вилу са имањем Цветковић је оставио у наследство служавки Милици Дворжак Првуловић. Вила је споменик културе.

Пројекат виле Цветковић

Џервинова вила – вила Цветковић

114

Прота Сима Жикић (1878-1964)

био је свештеник, сликар, књижевник, вероучитељ, наставник цртања школован у Русији. Службу у другој књажевачкој парохији добио је 1920. где је службовао до пензије 1953. Водио је активан друштвени живот. Бавио се сликањем и писањем, свирао је флауту и виолину. Излагао је у Књажевцу 1933. на изложби  поводом обележавања стогодишњице ослобођења Тимочке Крајине од Турака и другим местима у граду.Био је један од иницијатора Светосавског добротворног бала, председник књажевачког Црвеног крста. Сахрањен је у порти цркве Светог Ђорђа у Књажевцу.

На градској пијаци, Сима Жикић, 1939. уље на платну, 50х73

115

1940. године Књажевчанин Драгољуб Ђурић Ђура (1910-1982) освојио је прво место на бициклистичкој трци Југославије у Београду. Стаза је била дуга 13 километара, а у трци је учествовало преко 400 бициклиста из целе земље. Ђурић је био руководилац бициклистичке секције Соколског друштва „Душан Силни“. Од 1922. године редовно је побеђивао на градским бициклистичким тркама. Био је веома успешан и као мотоциклиста. На првенству Југославије у Београду освојио је друго место на мотору Јаwа.

Драгољуб Ђурић Ђура (1910-1982)

Драгољуб Ђурић Ђура – мото трке

116

У вароши су се празновали државни и верски празници, организовале разне светковине. На Бадњи дан паљен је бадњак на Тргу краља Петра. На Богојављење је организована литија, богослужење и освећење водице на тргу. Ледени крст се бацао у воду са моста у центру града.Организован је добротворни Светосавски бал. На Врбицу је организована литија и освећење врба. Маскараде су почињале недељу дана пре ускршњег поста, а завршавале се вечерњом забавом ноћ уочи поста. На Ђурђевдан су организовани уранци. На Видовдан су организоване војне параде.

Маскарада – Певац

Богојављење – свећење водице на тргу

Светосавски бал

Литија за Врбицу, 1940.

117

Демонстрације против потписивања пакта о приступању Југославије Трећем рајху организоване су већ 25. марта 1941. године. Покренули су их ученици Рударске и Гимназије уз подршку грађана. Поворка демонстраната кретала се од Рударске школе према центру града. 26. марта демонстрантима се придружила и чета војника под командом Божидара Митића, капетана друге класе 14. пешадијског пука, која је изашла из касарне, заузела Пошту и стала на страну демонстраната. Протести грађана су били изузетно масовни 27. марта. Народ је голорук кренуо на касарну али је наоружана војска спречила улазак народа. Тиме је започела антифашистичка борба народа, а само недељу дана, касније Немачка је бомбардовањем Београда започела окупацију и увела Србију у Други светски рат.  

Демонстрације 27. марта у Књажевцу

Божидар Митић, капетан друге класе 14. пешадијског пука

118

Миливоје Бошковић Миша (1920 – 1993)

основну школу и Гиманзију завршио је у Књажевцу. Као доброг ђака, отац Божидар, књажевачки трговац послао га је на даље школовање. Завршио је војну школу и као млађи официр Краљевине Југославије учествовао је у Априлском рату. Био је један од многобројних официра Југословенске војске који су ухапшени од стране немачких окупатора и депортовани у логоре у Немачкој. Цео рат је провео у заробљеништву и то у логорима у Нирнбергу, Ханелбергу и Оснабрику.

Миливоје Бошковић као официр војске Краљевине Југославије

119

Немци окупирају Књажевац 11. априла 1941. а Бугари јануара 1942. године. У периоду окупације делују илегалне групе КПЈ, СКОЈ, Фонд народне помоћи, народноослободилачки одбор, партизанске и четничке војне јединице Драже Михајловића и Коста Пећанца. Већ августа 1941. године формиран је Заглавско-тимочки народноослободилачки партизански одред на Караџину. Прва диверзантска акција изведена је 1941. на прузи и телефонско-телеграфским везама код Доњег Зунича.

120

Штампан је пропагандни материјал, организоване акције против окупатора, лечени су рањеници и болесни ангажовањем др Радивоја Савића (1900-1945) страдалог у логору Дахау, у Немачкој. 1943. формирани су први партизански и четнички батаљони и одреди. Након сваке диверзије или акције народа против окупатора, спровођене су одмазде над локалним становништвом, стрељања, интернација у Бугарску и депортација у логоре. Ослобођен је 1944. године уз помоћ 23. дивизије, 7. и 9. бригаде уз подршку совјетских црвеноармејаца.

Божа Миладиновић командант књажевачког четничког корпуса

др Радивој Савић и др Миле Миленовић у Бечу 1944.

Ослобођење Књажевца 9. бригада улази у град

Ослобођење Књажевца 1944. Бранко Милошевић Металац на коњу

121

Миливоје Бошковић по повратку из заробљеништва 1945. године, радио је као потпоручник у војним школама широм бивше СФРЈ. Као војно лице често се селио. Радио је и у Мостару, Невесињу, Билећи, Зрењанин, Новој Пазови, и Београду где се пензионисао са чином потпуковника. Из пензије уписује је Правни факултет, али и ради за АМСЈ и Туристичку организацију Београд. Као пензионер преселио се за Нови Сад 1986. године. Са старијим братом Милисавом Бошковићем радио је на унапређењу и промоцији туризма књажевачке општине. Био је аутор текста фото-монографије о Књажевацу.

Миливоје Бошковић (1920-1993)

Планинарски дом Бабин зуб

122

Спасоје Спаса Милкић Колар (1894-1941)

сматра се првом жртвом окупатора. Као револуционар и активиста, учествовао је илегалним акцијама. Ухапшен је и одведен у логор на Бањици, где је стрељан 1941. године. Међу многобројним учесницима у народно-ослободилачкој борби, истакли су се: Миодраг Николић – Миле Јулин (1913-1944), Бранка Динић Каћа(1921-1943) и народни хероји: Димитрије Тодоровић Каплар (1917-1942), Бранко Милошевић Металац (1923-1944), Добривоје Радосављевић Боби (1915-1984), Милун Минић (1906-1942).

Миодраг Николић – Миле Јулин

Бранка Динић Каћа

Димитрије Тодоровић Каплар

123

Иако у Књажевцу пре рата није било Јевреја, поједини Књажевчани покушали су да помогну и пруже уточиште појединцима и њиховим породицама. Међу Праведницима су Жика Павловић Папа који је пружио уточиште Сими Адањи, Милисав Бошковић Морису Аврамовићу, Раде Тодоровић Јакову Аврамовићу и Нели Естер Јаковљевић, Пера Милошевић, сајџија Јерку Конфортију, а забележено је да је и Конрад Жилник, отац чувеног редитеља Желимира Жилника морао да се, као члан ОК КПЈ, склони из Ниша.   

Морис Аврамовић са пријатељом у Књажевцу

Христина Милошевић, Јерко Конфорти, Пера Милошевић, Ђорђе Ђорђевић са децом

Проглас председника општине Књажевац Божидара Бошковића грађанима Књажевца, 1942. године

124

Први председник општине након ослобођења 1944. био је Божидар Бошковић. Након ослобођењапокренут је рад рудника, фабрике коже и цигала, обновљене су зграде касарне и железнице, гимназије.Прикупљани су прилози за рањенике и друге погођене ратом. Покрећу се разни образовни течајеви. Организују се радне акције.

Акција пошумљавања Јевика – унуке Бошковића на Јевику

125

1945. почео је да ради Државни дечији дом, данас Дом за васпитање деце и омладине. Исте године основано је и планинарско-смучарско друштво „Миџор“ са две секције: планинарском и смучарском, а на иницијативу Милисава Бошковића. До 1954. се претежно бавило планинарским  активностима, а касније смучарским са школом скијања.

Смучарски клуб Књажевац

Скијашка стаза на Бабином зубу

126

1950-их Књажевац добија биоскоп, нову библиотеку, прву музејску збирку, тј. поставку… Оснивају се прве занатске радионице и фабрике, предузећа… Почиње са радом штампарија „Тимок“ и предузеће „Нова трговина“.

Зграда биоскопа Тимок

Логотип Штампарије Тимок

Логотип „Нове трговине“

127

1959. почела је са радом фабрика обуће „Леда“. Производила је мушку и женску обућу високог квалитета и пластичне делове за обућу. Временом се развија у Индустрију обуће и пластике са извозом 50% годишње производње у иностранство (Европа, Русија и САД). Запошљавала је око 3000 радника, производила преко два милиона пари обуће годишње.Постојало је више производних делова, али је Леда имала и свој кошаркашки и рукометни клуб, позориште, обданиште, амбуланту, мензу…

Леда на сајму обуће у Београду

128

1961. основан је Пољопривредно-прехрамбени комбинат „Џервин“, настао из Виноградарско-земљорадничке задруге. „Џервин“ се бавио и узгајањем и прерадом воћа, ради производње воћних сокова. Први воћни сок направио је 1964. Такође, производио је вина од аутохтоних сорти вина са сопствених винограда. Осамдесетих „Џервин“ је имао више од 2.000 запослених. Преко 50% укупне производње извозио је у Сједињене Америчке Државе, Русију, Јапан и западноевропске земље.

Зграда Пољопривредног комбината Џервин у Књажевцу

Џервин на сајму

129

1962. Одржан је први Фестивал културе младих Србије. Иницијатива за организацију фестивала потекла је од студената још 50-их година. У почетку су то биле Студентске игре, затим Музичке игре студената Србије, Уметничке игре студената и младих Србије, да би на крају уз учешће студената и младих из целе Југославије постао ФКМС са традицијом дугом 60 година.

Логотип ФКМС

Фотографија са отварања ФКМС

Плакат 18. ФКМС 1979. 23.06.-01.07.1979. дизјан Р. Мариновић Пеђа

130

1963. почиње изградња канализационог система у Књажевцу

Изградња канализационог система

131

1964. основан је Медицински центар „др Радивоје Савић“

Зграда нове болнице

132

1964. Основана је прва књажевачка рок група „Сенке“

Pок група „Сенке“

133

1967. основано Рударско-грађевинско предузеће РГП, и Центар за социјални рад „Михајло Ступар“ који ради у згради некадашње Рударске амбуланте

Зграда РГП-а

Логотип РГП са списком радних организација у саставу

134

1969. у Књажевцу је сниман филм „Заседа“ Живојина Жике Павловића

Снимање филма „Заседа“ Живојина Жике Павловића у Старој чаршији у Књажевцу

Снимање филма „Заседа“ Живојина Жике Павловића у Старој чаршији у Књажевцу

135

1970. формирана је музичка издавачка кућа „Нота“, основана је Историјска музејска збирка при Матичној библиотеци.

Зграда „Ноте“ у некадашњем биоскопу

Редакција „Ноте“

Насловна страна часописа „Цврчак“

136

1971. подигнут је Споменик слободе у центру града по пројекту архитекте Богдана Богдановића. Реч је о меморијалном комплексу на отвореном, групној форми „граду споменику“ који чини неколико целина, монументална улазна капија са стиховима Ивана Лалића,алеја стећака са именима страдалих ратника од 1804. до 1944. „фантастични град“ сачињен од „камених кућица“, дрвени атријум са сунчаним сатом, и минијатура споменика посвећеног изгинулим борцима у рату 1976-1878. рад вајара Милана Бесарабића.

Спомен парк у Књажевцу, детаљи

Спомен парк у Књажевцу, детаљи

Спомен парк у Књажевцу, детаљи

Спомен парк у Књажевцу, детаљи

Спомен парк у Књажевцу, детаљи

137

1974. изграђен је хотел „Тимок“ по пројекту Ивана Голубовића

Хотел Тимок

Логотип угоститељске радне организације Бели Тимок

138

Иван Голубовић (1935-2014)

пореклом из околине Књажевца. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Као професор радио је у Књажевачкој гимназији, у Нишу и Београду. По његовим пројектима, крајем 70-их и почетком 80-их година изграђен је већи број јавних објеката у Књажевцу: хотел „Тимок“, Пошта, Суд, Југобанка, Дом културе, зграда фабрика ИМТ, „Џерси“, хале фабрика „Џервин“ и објекти у насељу „Џервин“.

Зграда Југобанке Бор и Општинског суда у Књажевцу

Зграда нове поште Ивана Голубовића

Нова пошта и зграда банке Ивана Голубовића

139

1975. отворена је стална музејска поставка, почињу систематска археолошка истраживања римског утврђења Timacum Minus у Равни у сарадњи са Археолошким институтом у Београду, под руководством др Петра Петровића. Изграђени су водовод „Сињи вир“ и аутобуска станица у Књажевцу.

Археолошка ископавања Timacum Minus-а

140

1976. основана је фабрика намештаја „Тина“ – Тимочка индустрија намештаја која се развила из занатско-столарске радионице. У овој фабрици производио се намештај од буковог дрвета, а највише дечији програм.

Возило фабрике намештаја Тина

Логотип фабрике намештаја Тина

141

70-их година оснивају се, обнављају и са успехом раде бројни спортски клубови и секције при школама. Ради спортско друштво „Партизан“, фудбалски клуб „Тимочанин“, кошаркашки клуб „Леда“, одбојкашки клуб „РГП“, рукометни клуб „Бранка Динић“, игра се стони тенис и тенис на „Лединим“ теренима. Ради школа скијања, планинарско друштво, стрељачка дружина, шаховски клуб, ловачко и риболовачко друштво…

Кошаркашка утакмица клуб КК Леда

Такмичење у гимнастици, прескакање козлића, Спортска хала у Књажевцу

Додела пехара фудбалском клубу Тимочанин

Фудбалска утакмица на стадиону у Књажевцу

142

1978. излази први број „Књажевачких новина“. Уредник и новинар листа био је Никола Мицић Ланда.  Лист је излазио два до три пута месечно све до 2000. године. Поред овог листа штампала су се друга гласила, углавном билтени информативног карактера. Возило библиотеке – Књигобус почиње да доставља књиге и до најудаљенијих делова књажевачке општине све до 1991. године.

Књажевачке новине

Књигобус

Томислав Тома Јанаћковић Никола Мицић Ланда, Папратна 1979.

143

Ромско становништво насељава књажевачки крај почетком 18. века. Обитавају три ромске групе: православни Роми (српски или каравлашки), муслимани (арлије) и чергари (лејаши). Претежно су се бавили ковачким, корпарским, коритарским занатом. Имали су ковачке радње у граду у Старој чаршији, званој и Циган мала. Забележено је да су групу Рома од депортације у нишки логор у току Другог светског рата спасили прота Сима Жикић и др Радивоје Савић. 1978. године почиње са радом удружење „Књажевачки Роми“, а води га Ђура Симић. У Књажевцу је постојало и Ромско обданиште.

Стара чаршија „Циган мала“

Ромско насеље на улазу у Књажевац

Музичка секција при Ромском удружењу

Гудачки ромски оркестар између два светска рата у Књажевцу

144

1980. Завичајни музеј Књажевац постаје самостална установа културе и сели се у зграду у Карађорђевој улици, некада кућупородице Сибиновић, власника рудника „Добра срећа“.  Ове године основано је ЈП „Дирекција за развој, урбанизам и изградњу“.

Кућа Сибиновића у Карађорђевој 15 у којој је отворена стална музејска поставка

Део музејске поставке

145

1981. отворен је Дом културе „Едвард Кардељ“.  Наменски грађен објекат од 2600 квадратних метара, салом са великом сценом са ротационом бином и просценијумом за оркестар и гледалиштем од 500 седишта и другим просторијама, пружио је могућност за организацију различитих културних програма и садржаја. Матична библиотека „Његош“ почиње да ради у новом простору у оквиру Дома културе. У Књажевцу почиње са радом и фабрика сирева „Џерси“.

Дом културе у Књажевцу

Производња качкаваља у Фабрици сирева Џерси у Књажевцу

146

1982. отворен је олимпијски базен „Бањица“ са термалном водом, код села Ргоште.

Такмичење на базену Бањица

Базен Бањица

147

1983. отворен је Архео-етно парк у Равни као депанданс Завичајног музеја Књажевац. Смештен је у дворишту старе сеоске школе и од 1977. године се развија и уређује. Прво је формирана истраживачка станица, затим и лапидаријум епиграфских споменика са археолошког налазишта Timacum Minus, затим су у парку изграђени стамбени и економски објекти традиционалног градитељства. Парк представља реконструкцију традиционалне сеоске задруге, данас обогаћен различитим образовним садржајима.

Лапидаријум у Равни

Велика кућа у Архео-етно парку у Равни 1981

Објекти традиционалне архитектуре у Архео-етно парку у Равни

148

1986. отворен је Музеј града у кући радикалског првака Аце Станојевића. Кућа изграђена почетком 20. века са стилским карактеристикама сецесије, пружила је могућност реконструкције ентеријера грађанске куће и организацију музејске поставке на горњој етажи док је у доњој етажи била отворена прва галерија у граду. 

Музеј града у кући Аце Станојевића